У уторак, 24. септембра 2024. године, у будимпештанском Текелијануму, уприличено је свечано отварање изложбе Хероји Херцеговине, ауторке Биљане Ристић. Изложба Хероји Херцеговине која представља портрете устаника из чувеног Херцеговачког устанка познатог и као Невесињска пушка који се збио 1875. године, реализована је у организацији Епархије будимске и Њ.Е. Биљане Гутић-Бјелица, амбасадора БиХ у Мађарској у оквиру манифестације Српски дани.
Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан поздрављајући присутне говорио је о различитим талентима и даровима које Господ даје свакоме од нас, позивајући нас да их умножавао и делимо са другима.
Уметница чије слике на камену у „secco“ техници су вечерас изложене је говорила о инспирацији за рад на овој поставци. По њеним речима херцеговачки пркосни камен и идеја слободе која је у самом бићу српског народа су били кључне водиље при остваривању ове изложбе која је припремљена пре десетак година поводом 140. годишњице Невесињске пушке.
Њена Екселенција Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској најпре се срдачно захвалила Високопреосвећеном Митрополиту г. Лукијану на благослову да се ова поставка изложи у Текелијануму.
Обраћајући се присутнима, Њена Екселенција је говорила о својој родној Херцеговини и о свом Невесињу које је изродило славне устанике и борце за слободу српског народа, од којих су неки били управо и њени преци. Не кријући емоције, Њена Екселенција је прогласила изложбу отвореном наглашавајући да је вечерас у Будимпешти одржан историјски час о Србима и њиховој борби за слободу и државотворност.
Посебно свечаном тону отварања изложбе допринеле су чланице Женске вокале групе КУД-а Табан из Будимпеште које су у народном ношњама певале изворне српске песме из Босне и Херцеговине.
Отварању изложбе присуствовали су још и госпођа Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић са свештенством, потпуковник Предраг Зељковић, војни аташе у Будимпешти, г. Милан Ђурић, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској и многи други.
Устаници чији су портрети насликани јесу: војвода гатачки Богдан Зимоњић, војвода црногорски Пеко Павловић, војвода невесињски Петар Радовић, војвода билећки Глигор Милићевић, харамбаша гатачки Стојан Ковачевић, харамбаша невесињски Перо Тунгуз, војвода баљски Максим Баћевић, војвода требињски Мићо Љубибратић, војвода требињски aрхимандрит Милентије Перовић, војвода билећки Мрдак Лубурић, алај барјактар све херцеговачке војске Јовица Зиројевић, командир Доњоневесињског батаљона Кико Стевановић, капетан невесињски Трипко Грубачић, командир Горњоневесиљског батаљона (после погибије Тривка Бухе) Бошко Гузина, командир Горњоневесињског батаљона Тривко Буха, Невесињац Алекса Jакшић, харамбаша никшићки Мило Јововић, сердар Мијат Радовић, поткомандир Јован Гутић, добровољац из Холандије грофица Јохана Меркус. Јохана Меркус, холандски добровољац, принцеза и ратница, волела је Србе. Њен портрет је један од радова ауторке. Међу херцеговачке устанике Меркусова је дошла преко Дубровника – у штаб Мића Љубибратића. Доказала се у борби и као медицинска сестра. Срби су је звали Јована а поједини хроничари српска Јованка Орлеанка.
Устанак је почео 27. јуна (9. јула) 1875. године у Невесињском крају и представља један од најсудбоноснијих догађаја у историји (југо) источне Европе у 19. веку.
