Школа појања – нова снага српској певачкој и богослужбеној традицији
У периоду од 24. јуна до 01. јула ове године, по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита будимског г. Лукијана и уз свесрдну подршку Српског образовног центра Никола Тесла и Самоуправе Срба у Мађарској, у Будимпешту се после много година вратила летња школа црквеног појања „Корнелију у спомен“ у организацији Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.
У раду ове школе црквеног појања учествују др Наташа Марјановић, научни сарадник Музиколошког института САНУ, мр Драгиња Калинић, председник Друштва за неговање традиција из Срем. Карловаца, др Предраг Ђоковић, професор Музичке академије на Универзитету у Источном Сарајеву и проф. Снежана Жујић, диригент Хора Св. Јован Крститељ из Бачке Паланке, као и гостујући предавачи др Милеса Стефановић Бановић са Етнографског института САНУ, др Дејан Попов, музиколог из Темишвара. Овом приликом учесницима школе појања представљена је и књига Милана Дујмова, Парохије Карловачке митрополије.
Школа је, као што говори и њен назив, посвећена првом школованом српском композитору Корнелију Станковићу, рођеном у Будиму, који је у Карловцима половином 19. века забележио српско црквено појање, али осим њему, кроз курс се даје омаж и другима који су оставили трага у тој области музике.
Почев од 1993. године, Летње школе „Корнелију у спомен“ одржаване су редовно, до данас, у Сремским Карловцима. Деведесетих година прошлог века, сличан програм организован је у Шумадијској епархији, на Опленцу, у Тополи, Аранђеловцу и у манастиру Јошаница, као и у Будимској епархији, у Сентандреји и Будимпешти, потом и у Трстенику, Нишу и Прокупљу.
Оснивач и аутор програма током двадесет пет година била је проф. др Даница Петровић, а главни организатор било је Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.
Школу је похађало више од хиљаду и пет стотина полазника, из Србије, Македоније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Црне Горе, као и из Аустрије, Мађарске, Немачке, Белгије, Румуније, Израела. Међу њима су били љубитељи црквенем узике различитих узраста и занимања – у највећем броју млађи, али и старији чланови црквених певница и хорова, музичари, диригенти, наставници музичке културе, ученици и студенти богословија и богословских факултета, као и људи немузичких струка.Током осмодневних окупљања, полазници су, у динамичном свакодневном ритму похађали хорске и појачке пробе, припремали се за учешће на богослужењима, као и за наступе на завршним концертима. Паралелно, пратили су стручно осмишљене циклусе предавања из области историје музике, историје уметности, друштвене и културне историје, књижевности, теологије и психологије.
Концерт
На Видовдан, 28. јуна 2024. године, предавачи и полазници школе Корнелију у спомен одржали су у Саборној цркви у Сентандреји Видовдански концерт, уједно и завршни концерт школе.
Пред сам почетак концерта присутнима се обратио протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске говорећи о значају Видовдана:
– Данас је Видовдан – уз празник Светог Саве, највећи српски празник у којем је садржан сав смисао нашег националног али и верског бића. Речи и поуке из Светог Јеванђеља односно Новог завета код нас Срба преточене су у праксу управо данашњим празником односно Косовским заветом – НЕМА ВЕЋЕ ЉУБАВИ НЕГО ПОЛОЖИТИ ЖИВОТ ЗА БЛИЖЊЕ СВОЈЕ – поручио је отац Варнава и додао
– Тај пут кроз историју је и Сеоба Срба 1690. године у Угарске крајеве северно од Саве и Дунава па све до овог места на којем данас стојимо. Српски народ, свештенство и монаштво предвођено Патријархом Арсенијем Чарнојевићем у тој сеоби у Сентандреју доноси из Раванице и „светињу над светињама“ – мошти кнеза Лазара.
Монах из Раванице даскал (учитељ) Стефан оставио је запис о Великој сеоби и преносу Кнежевих моштију до Сентандреје: „… и наш манастир Раваница био је опљачкан. Са цркве је скинут оловни кров, а камени саркофаг у коме су биле мошти Лазареве уништен је… Четрдесет дана смо путовали и дођосмо до Будима града. Ми, житељи манастира Раваница, с моштима Светог Кнеза Лазара српскога, који је међу царевма уселисмо се у неко место више Будима које се зове Сентандреја. Ту саградисмо цркву од дрвета, близу дунавске обале, и ту положисмо мошти Светога Цара Лазара српског.“
Он је овом приликом пренео благослове Његовог Високопреосвештенства Митрополита будимског г. Лукијан и захвалио организаторима и учесницима школе „Корнелију у спомен“.
О раду школе „Корнелију у спомен“ говорила је др Наташа Марјановић, са Музиколошког института САНУ. Она се захвалила Епархији будимској, Самоуправи Срба у Мађарској, Српском образовном центру Никола Тесла и Ђачком дому а посебну захвалност је упутила Гордани Ђерђ и Душанки Недељковић, које су се посебно потрудиле у организацији боравка школе појања у Будимпешти.
Затим је уследио једночасовни концерт, најпре певачке групе под руководством др Предрага Ђоковића, професора на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, а затим и хора под управом проф. Снежане Жујић, диригента хора Св. Јован Крститељ из Бачке Паланке.
Изведене концертне нумере биле су у духу празника Силаска Светог Духа на Апостоле, у чијем се попразништву налазимо, као и у духу празника Св. Великомученика Цара Лазара и осталих српских новомученика. Овом приликом изведене су и световне песме по записима Корнелија Станковића, Лазара Терзина и Тихомира Вујичића.
Концерту су присуствовали њ.е. Дејан Миливојевић, отправник послова Амбасаде Републике Србије са службеницима Амбасаде Иваном Кунц и Марком Потићем, затим г. Љубомир Алексов, српски посланик у мађарском Парламенту, г. Милан Ђурић, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, Пера Ластић, директор Српског института и друго представници Срба у Мађарској.
Концерт је свечано завршен извођењем Сентандрејске химне – Ми же Сентандрејци.
